Joga i bolesti savremenog čoveka

Joga i bolesti savremenog čoveka

Kada razmišljamo o bolestima sa kojima se čovek modernog doba suočava, kao osnovni uzrok u oči nam jasno upada stil života koji nam je nametnut. Život se nekako ubrzao, kao da vreme negde curi i ističe i svakim danom sve ga je manje, stalno negde žurimo a lista nezavršenih stvari koje nas čekaju je sve duža. Zbog toga smo izloženi stresu, ne hranimo se kako treba, ne krećemo se dovoljno ili primereno jer vremena nema, toksini iz okruženja, hrane i našeg uma uzimaju svoj danak od naše vitalnosti, a naša rutina postaje haotična, bez koncepta i reda. I time se začarani krug zatvara. Umesto da nam pojednostavi život, tehnološka revolucija i materijalni napredak su ga zapravo iskomplikovali, petvorili nas u miša koji neumorno (?) trči u bubnju koji se okreće i nigde zapravo ne stiže. Možemo biti bogati ili siromašan miš, slavan ili nepoznat, pekar, lekar ili apotekar – ali miš ostajemo, i nastavljamo trku bez cilja. Kratki trenuci predaha uistinu su samo potvrda ovakvog stanja stvari.
Joga izlaz iz ove situacije u kojoj smo se svi našli, vidi u pet osnovnih koraka koje možemo da preduzmemo:
1. Kontrola stresa
Potrebno je da razumemo razliku između stresnih situacija koje su neizbežan sastojak života, i takozvanog stresnog odgovora – načina na koje naše telo i um odgovore na ove situacije. Svami Satjananda je umeo da kaže, „Stres je borba, borba je život“ – te je znači stres (u ovom kontekstu stresna situacija u kojoj se svakodnevno nađemo) neizostavni deo života i ne možemo je izbeći. I ne treba da bežimo od života, klasična joga (a ne njene moderne varijacije na temu, koje često podilaze našim slabostima i iluzijama) nas zapravo uči da živimo život punim plućima. Ali zato našu reakciju na stresne situacije možemo postepeno promeniti i time pozitivno uticati na lučenje hormona stresa (u prvom redu adrenalina kod akutnog stresa i kortizola kod hroničnog stresa) čije prekomerno dejstvo destruktivno deluje na naš organizam.
Joga poznaje tri vrste stresa: svesni stres (stresne situacije koje rešavamo u hodu, svesni svog stanja), podsvesni stres (koji kao paru iz ekspres lonca otpuštamo kroz ventil snova i košmara da ne bismo eksplodirali), i nesvesni stres koji je najopasniji. Duboke nerazrešene mentalne impresije i konflikiti nagomilani tokom života skladište se u nesvesnom umu i gube svoj uobličeni sadržaj ali zadržavaju energetski emotivni naboj koga čak nismo ni svesni a koji nas kao larva gricka iznutra. Zbog ovog nesvesnog stresa brzi nju ejdž anti stres kursevi daju samo trenutno olakšanje, jer instant tehnike ne mogu dopreti do saržaja nesvesnog uma.
Stres nastaje od napetosti, a ona može biti mišićna, mentalna i emotivna. Mišićna napetost nastaje od prenaprezanja, prinudnih položaja tela tokom rada i upijanjem mentalne napetosti u specifičnim grupama mišića – u predelu vrata, lopatica, slabina, trbuha ili u dijafragmi. Mentalna napetost nastaje usled nepravilne uptrebe uma – previše misli o mnogim temama istovremeno, naše misli postaju nejasne i nedovršene, pravimo greške i suočavamo se sa posledicama. Svaka naša misao utiče na nervni sistem, hormone i na čitavo telo. Emotivna napetost nastaje usled neprekidnog tumaranja između dva pola suprotnosti u životu, „Rage“ i Dveše“ – osećanja privlačenja i odbijanja koje osećamo prema svemu sa čim dospemo u kontakt (volim – mrzim, lepo – ružno, prijatno – odbojno…). Zbog toga kao loptica u fliperu bivamo konstantno katapultirani u svim pravcima u težnji da se okružimo samo onim što nam prija (ljudima, situacijama, odnosima) a izbegnemo po svaku cenu ono što nam ne odgovara. Emotivni konflikti nabijeni su ogromnom količinom eksplozivne energije koja nam od života može napraviti haos.
U prvoj joga sutri (aforizmu) Patanđali je rekao, „Nauči da se nosiš sa okolnostima života koje se stalno menjanju“. Ovim je dao jasan recept za vakcinu protiv stresa. Kako da ga primenimo u životu? Asanama (joga položajima) harmonizujemo bioritmove i pranu (vitalnu energiju) u telu eliminišući mišićnu tenziju i uspostavimo ravnotežu u autonomnom nervnom sistemu. Pranajamom (joga tehnika disanja) uspostavimo ravnotežu u centralnom nervnom sistemu i umu. Hata jogom postižemo ravnotežu između mentalnog tela (mentalna napetost) i fizičkog tela (mišićna tenzija). Kontrolom prane hata jogom dovodimo um pod kontrolu i tako efikasno kontrolišemo napetost i stres. U rađa jogi koristimo drugi put – kontrolom ustaljenih mentalnih obrazaca mišljenja (ima ih svega nekolicina, i svi smo pod njihovim uticajem jer oni okreću bubanj u kom kao miševi trčimo svoj život) – kontrolišemo i stres. Meditacijama iz Tantre (joga nidra, mantra, trataka, rekapitulacija dnevnih događaja) dospevamo u stanje opuštenosti i dubljeg razumevanja sebe a istovremeno izbegavamo svesnu konfrontaciju sa umom i mentalnim sadržajima. Jednostavno ih zaobiđemo.
2. Detoksikacija – Šatkarme
Toksine nakupljamo nepravilnom ishranom, destruktivnim mislima, upijamo ih od neprimerenog društva u kome se krećemo, i preko medija. Oni blokiraju tokove životne sile u telu, zamagljuju naš um i slabe vitalnost. Joga tehnikama čišćenja reliminišemo toksine na fizičkom, mentalnom i emocionalnom nivou, uklonimo blokade iz praničnih tokova, poboljšamo imuni odgovor tela, uspostavimo stabilnost u umu a naše misli postanu jasnije. Postajemo imuniji na stres a naša vitalnost raste.
3. Fizička aktivnost
Uravnotežen program joga asana može savršeno da se prilagodi individualnim potrebama pojedinca i tako ispuni ovaj neophodan uslov za zdraviji život i prevenciju bolesti. Naravno, bavljenje jogom ne isključuje druge fozičke aktivnosti, naprotiv – dobro je i pored joge upražnjavati i rekreaciju primerenu stanju našeg organizma.
4. Ishrana
Ova veoma važna tema prisutna je na svim medijima i o njoj se danas mnogo toga može čuti. Postoje nebrojeni pristupi, sistemi i doktrine i ponekad je čoveku teško da se snađe među njima. Joga kaže da je ishrana jedan od osnova dobrog zdravlja ali da joj istovremeno treba pristupiti sa zdravim razumom i bez opsesije. Jedemo da bismo živeli a ne obrnuto. Jedemo hranu koja je sveža, prirodna (koliko je to razumno moguće – ionako ne možemo izbeći baš sve toksine iz okruženja u kome živimo), hranljiva, uravnotežena, prilagođena godišnjem dobu (zimi izbegavamo hranu koja hladi kao što je ohlađen jogurt..). Osnov jeste kuvana hrana – joga kaže da je ekonomičnije da šporet kuva hranu a ne želudac. Naravno, jedemo i salate i sveže voće. Ishrana treba da bude prilagođena klimi i regionu, i individualnim potrebama i stilu života. Obroci su redovni, u isto vreme, jedemo na miru i sa zahvalnošću. Ne jedemo kad smo uznemireni ili kada baš ne osećamo glad (tada od hrane samo stvaramo toksine), nema grickalica između obroka, nikada se ne prejedemo. Jednom rečju, koristimo zdrav razum.
5. Rutina
Rutina je kao skelet – kao što skelet nosi čitavo naše telo, tako na rutini počiva naš život. Poštujmo svoje telo, najsloženiji i toliko zloupotrebljavan instrument. Ustanovite dnevnu rutinu i sledite je – opet ne opsesivno ,ali budite odgovorni i potrudite se. Uvedite ravnotežu izneđu rada i odmora. Lezite uveče ranije i ustanite ujutru ranije. Radite malo asana i pranajamu. Smreno i bez žurbe se pripremite za dan koji je pred vama. Doručkujte pre jutarnje kafe. Pokušajte da održite ustaljeno vreme obroka. Po povratku sa posla uradite tehniku relaksacije. Večerajte 2 – 3 sata pre odlaska na počinak. Birajte šta gledate na televiziji – dobra knjiga je uvek bolja opcija. Zaspite uvek pre ponoći – šta vas zaista u tome sprečava? Time investirate u svoju vitalnost i zdravlje. Ne propuštajte vikende i godišnji odmor – nemojte praviti dugačke liste poslova koje ćete tada završiti, već odaberite destinaciju koja će vam pružiti odmor a ne premor. Ona se možda krije daleko bliže vama nego što mislite. Nađite vremena za sebe, bez osećaja krivice. Rutina je veoma važna, ona održava prirodne ritmove u nama. Promena rutine onda postaje odmor.

Dr. Milan Bošković (Svami Mudrarupa Sarasvati)
Tel. 064 046 7216
www.jogabeograd.com