Iza svega što je čovek postigao na ovom svetu stoji tradicija. Tradicija postoji da bi se trajne vrednosti prenosile sa kolena na koleno. Sve što danas znamo o svetu i o nama samima nasledili smo putem tradicije koju su tokom vekova gradile razne civilizacije. Kroz tradiciju se društva razvijaju a kultura cveta. Šta bi bilo da svaka generacija ponovo traži lek za tuberkolozu, izmišlja točak ili rendgen? Sva otkrića baziraju se na prethodnim otkrićima i znanju. Tradicija daje stabilnost životu i stub je evolucije. Suština svake tradicije je u održanju kontinuiteta. Na sanskritu se tradicija naziva parampara. Parampara doslovce znači kontinuitet, nešto što je prisutno u ovom trenu postojaće i sutra. Ako ima prekida, to više nije tradicija. U duhovnom životu je tradicija još važnija. Sva duhovna znanja i iskustva se prenose sa generacije na generaciju. Prakse joge koje sada radimo neko je nekada davno osmislio, neko drugi dopunjavao, prilagođavao, neko eksperimentisao sa njima i predao učenicima. Biharska škola joge je tradicionalna škola joge koja se bazira na učenjima i tradiciji Svami Šivanande Sarasvatija, Svami Satjanade Sarasvatija i Svami Niranđananande Sarasvatija.
“Svami Šivananda je bio najbolji čovek koga sam ikad sreo u svom životu. Nisam nikada video Hrista ali sam video Svami Šivanandu, i stoga verujem da Hrist mora da je postojao.” - Svami Satjananda
Svami Šivananda Sarasvati je bio jedan od velikih prosvetitelja dvadesetog veka. Rođen je u Patamadaiju (pokrajina Tamil Nadu u Indiji) 1887. Bio je uvaženi doktor medicine u Maleziji. Uvidevši da medicina ne može da reši najdublje čovekove patnje ni uzroke bolesti, napustio je uspešnu medicinsku karijeru i dao se u potragu za duhovnim učiteljem. Skrasio se u podnožju Himalaja, u Rišikešu, gde je radio intenzivne duhovne prakse i lečio i pomagao bolesne i siromašne do poslednjeg atoma snage. Oko njega je nastao čuveni Šivananda Ašram na obali Ganga, a u narednim godinama napisao je vise stotina knjiga i članaka o jogi i duhovnosti sa ciljem da širokoj publici predstavi jogu i njenu vrednost. U njegovom radu naglasak je bio na slamanju barijera koje su postojale između bezvremenog joga učenja i svih onih kojima su ona bila potrebna. Promovisao je jogu kao sredstvo za postizanje boljeg zdravlja, za smirenje uma ili pak za duhovni razvoj. Ova ideja živi i danas u Satjananda sistemu. Svami Šivananda putovao je intenzivno širom i popreko Indije inspirišući milione ljudi da, kako je on govorio, “žive Božanski život”.
Iza njega ostale su institucije poput Divine Life Society, Šivananda Ajurvedske Apoteke, Joga Vedanta Akademije i Šivananda oftalmološke bolnice. Svami Šivananda bio je veliki duhovni lučonoša dvadesetog veka koji je jogu predstavio svetu kao praktičnu integralnu disciplinu koju baš svako može da upotrebi i poboljša svoj život. Bio je otelotvorenje predanog služenja bližnjem i neodoljiva inspiracija svima koji su dospeli u kontakt sa njim. Njegov osmostepeni put duhovnog razvoja – “služi bližnjem, voli ga, daj mu, pročisti se, budi dobar, čini dobro, meditiraj, spoznaj Boga” – danas je mapa vodilja spiritualnim aspirantima diljem sveta. Dosegao je mahasamadi 14. Jula 1963.
“Zaista samo retki ljudi poseduju tako duboku vairagju, odvezanost, a da su tako mladi. Svami Satjananda je pun Naćiketa vairagje. On radi za četvoricu i nikad se ne žali. Koji god posao da uzme u ruke uradiće ga savršeno u svakom pogledu. Neka mu Bog podari mir i blagostanje, bogatstvo i dug život.”- Svami Šivananda
Svami Satjananda Sarasvati je rođen 1923. godine u Almori podno Himalaja na severu Indije u porodici farmera. Preci su mu bili ratnici, vojnici, sve do njegovog oca koji je službovao u vojsci i policiji. Međutim, od detinjstva je bilo očigledno da je Šri Svami Satjananda drugačijeg kova i uma, jer su njegova duhovna iskustva počela već sa šest godina. Kao mladić, iako je imao sve u imućnoj porodici, tragao je za odgovorima na pitanja koja mu je zajedno sa inicijacijom dala Sukhman Giri, tantrička bhairavi, koja ga je, podarivši mu duboke spoznaje, poslala da nađe gurua, duhovnog učitelja da bi stabilizovao duhovna iskustva.
1943. kada je imao dvadeset godina, napustio je dom u potrazi za guruom. Sreo se sa svim velikim duhovnim učiteljima toga doba u Indiji, ali tek kada je u Rišikešu upoznao Svami Šivanandu znao je da je našao ono za čim je tragao. Svami Šivananda ga je inicirao u sanijasu 12. septembra 1947 na obali reke Gang i dao mu duhovno ime Svami Satjananda Sarasvati.
Dvanaest godina je radio, učio i služio svog učitelja u ašramu u Rišikešu. U to vreme ašram u Rišikešu je bio skroman i uslovi za život su bili veoma teški. Od zmija, majmuna do komaraca iz obližnje džungle, pa do nošenja vode iz reke činili su život napornim i teškim. To su bila vremena nesebičnog rada i služenja svog duhovnog učitelja i vremena spoznaje svih aspekata duhovnog života. Svami Satjananda je postao vremenom autoritet u oblastima Vedante, tantre, joge, Samkhija filosofskog sistema kao i kundalini joge.
Kada je prošlo tradicionalnih dvanaest godina učenja od gurua, Svami Satjananda je napustio ašram i putovao uzduž i popreko i sretao ljude pune bola i briga. Shvatio je da svetu nije potrebna nikakva uzvišena filosofija Vedante već praktična primena drevnog sistema joge, zasnovana na naučnim osnovama. 1956. godine osnovao je International Yoga Fellowship, (Međunarodno joga udruženje) a 1963. Biharsku školu joge. U narednih dvadeset godina Svami Satjananda je prenosio poruku i znanje o jogi do svakog kutka sveta, i od Biharske škole joge napravio je najeminentniju joga instituciju na svetu. Napisao je više od osamdeset referentnih knjiga o jogi, tantri i spiritualnom životu. 1984. godine da bi uskladio naučno-istraživački rad u oblasti joge, osnovao je Fondaciju za istraživanja u jogi, Yoga Research Foundation. Iste godine osnovao je i Šivananda Mat, ustanovu koja pomaže siromašne i nerazvijene slojeve društva. 1988., na vrhuncu svojih postignuća, napustio je instituciju Biharske škole joge i odrekvši se svih prava I obaveza započeo je novu fazu svoje misije živeći kao duhovni asketa i paramahamsa sanijasin. Od 1989. godine živeo je u osami u Rikhiji, malom selu usred najsiromašnijeg dela Indije, radeći visoke vedske duhovne prakse. Vremenom je oko njega nastala nova institucija, Rikhijapit, koja velikim projektima pomaže 65000 stanovnika nerazvijenih sela u regionu. Od 1995. d0 2007. radio je drevnu vedsku sadhanu, praksu, Rađasuja Jagju, sa sankalpom, spiritualnom odlukom za mir, obilje i prosperitet svih ljudi. Ovaj masivni događaj u kome su svake zime učestvovale hiljade ljudi iz celog sveta značajno je promenio njihove živote nabolje. 5. Decembra 2009. Svami Satjananda je doživeo mahasamadi, jogičko postignuće, svesnim činom dozvolivši da životni procesi u njegovom telu utihnu zauvek.
“Svami Niranđan se odrekao svega za dobrobit čovečanstva. On je moj duhovni naslednik zato što je sposoban. Izabrao sam ga kad je imao četiri godine i obučavao ga mada mu nisam nikad rekao da će me naslediti.” - Svami Satjananda
Svami Niranđanananda Sarasvati (Svami Niranđan) je rođen u Rađnandgaonu, u Indiji 1960. godine u porodici posvećenoj jogi i guruu Svami Satjanandi. Sa sedam godina priključio se Biharskoj školi joge u Mungiru a sa deset godina iniciran u sanijasu. Kao jedanaestogodišnjak je pošao u svet i proputovao ga je uzduž i popreko od Evrope do Južne i Severne Amerike do Australije, podučavajući jogu i pomažući da se otvore joga centri. Sa trideset godina je iniciran u Paramahamsa Sanijasu a 1993. proglašen za naslednika svog Gurua Svami Satjanande.
Svami Niranđanananda je upravljao Biharskom školom joge od 1983. Osnovao je institut za napredne studije joge Bihar Joga Bharati 1994. Izvor je nepresušnog znanja iz oblasti joga filosofije, prakse joge i jogičkog stila življenja. Napisao je mnoge knjige iz oblasti klasične joge, tantre, upanišada i filosofije i išao na brojne ture po Indiji i inostranstvu dajući praktično vođstvo i inspiraciju mnogima da žive jogičkim načinom života, da razviju duhovnu svesnost i ujedine svoje ruke, srce i glavu kroz integralnu Satananda jogu.
2009. Svami Niranđan je započeo novo poglavlje u svojoj sanijasi. Predao je svoje dužnosti administratora Biharske škole joge sledećoj generaciji i povukao se od putovanja po svetu da bi se stacioniran u Mungiru dublje posvetio ulozi Gurua i duhovnog vođe i bio dostupniji ljudima.